Dra­go Ko­va­če­vić je po­sled­nji gra­do­na­čel­nik Kni­na iz do­ba ka­da je grad na­se­lja­va­lo pre­te­žno srp­sko sta­nov­ni­štvo. Za RTS Ko­va­če­vić go­vo­ri o po­čet­ku ak­ci­je "Olu­ja", Pla­nu Z-4 i raz­lo­zi­ma za tu voj­no-po­li­cij­sku ak­ci­ju.
Bom­bar­do­va­nje Kni­na po­če­lo je u če­ti­ri sa­ta, a Dra­go Ko­va­če­vić je taj grad na­pu­stio u 21 čas.
- Sje­dio sam na ste­pe­ni­štu ro­di­telj­ske ku­će, oče­ku­ju­ći da će tog dan vje­ro­vat­no bi­ti na­pad. U 5.5 je pa­la pr­va gra­na­ta. Mo­ja ku­ća je na ne­koj uz­vi­si­ni oda­kle se to vi­dje­lo, iza to­ga je na­stao ha­os. To je bi­la ka­no­na­da. Sa svih stra­na je pa­da­lo i, šta da vam ka­žem, mo­je sje­ća­nje je prak­tič­no jed­na tra­u­ma... Naj­u­pe­ča­tlji­vi­ja sli­ka je tre­nu­tak na­pu­šta­nja. Bio je dug ljet­nji dan, ka­sni­je se smr­ka­va i u tre­nut­ku kad sam ku­pio mo­je ro­di­te­lje i kom­ši­je, nad gra­dom je bi­la ne­ka­kva cr­ve­na ma­gla, ne­vje­ro­vat­no... Pr­vo mi se či­ni­lo da je to ne­ka nad­re­al­na li­te­rar­na sli­ka, ali to je bi­lo od ci­gli od cri­je­pa po­što su ih gra­na­te po­ga­đa­le. Ni­je bi­lo vje­tra u ko­tli­ni, to se di­glo do jed­nog ni­voa, a po­što je me­ni ku­ća na bre­žulj­ku... Ta cr­ve­na ma­gla, ne­kad je i sa­njam- pri­ča Ko­va­če­vić.
Ve­če pred na­pad, otac vas je pi­tao šta će se sju­tra do­go­di­ti, vi ste re­kli da ne zna­te. Je­ste li ta­da mo­gli da pret­po­sta­vi­te raz­mje­re te ka­ta­stro­fe?
-Ni­sam znao da će se to do­go­di­ti na taj na­čin, ali da će se ne­što do­go­di­ti bi­lo je pot­pu­no ja­sno, jer smo mi ima­li po­nu­du ko­ja se zva­la Plan Z-4. Da li je ona bi­la iskre­na ili ni­je bi­la iskre­na, to je pi­ta­nje o ko­me se mo­že raz­go­va­ra­ti. Ja lič­no mi­slim da je to bi­la na­ša ve­li­ka šan­sa...
Pla­nu Z-4 mno­gi da­ju to­li­ko na zna­ča­ju da ka­žu da "Olu­je" ne bi ni bi­lo da je plan pot­pi­san ra­ni­je, a ne ve­če pred "Olu­ju". Ka­kvi su va­ši ko­men­ta­ri?
-To je sa­svim mo­gu­će, ja sam ne­gdje bli­zu tog za­ključ­ka: da je taj plan bio pri­hva­ćen, da bi svjet­ski fak­to­ri mo­ra­li da vo­de ra­ču­na o to­me da se "Olu­ja" ne do­go­di.
Ipak, hr­vat­sko ru­ko­vod­stvo ko­je je i ta­da pre­go­va­ra­lo ka­že da bi "Olu­je" bi­lo, sa­mo mo­žda ne u av­gu­stu već u ne­kom dru­gom mje­se­cu. Ka­ko se to po­kla­pa sa va­šim te­za­ma?
-To je be­smi­sle­no, to je na­čin na ko­ji se na­knad­no oprav­da­va­ju stva­ri... Mo­ja, ina­če, te­za je da ni­ka­da Kra­ji­na ne bi na taj na­čin stra­da­la da ni­je bi­lo do­go­vo­re­nog ra­ta. Su­šti­na tog ra­ta je bi­la po­dje­la BiH, Kra­ji­na je u toj po­dje­li bi­la naj­o­bič­ni­ji ku­sur.
Upr­kos do­ka­zu ka­kav su bri­on­ski tran­skrip­ti, ne­ma op­tu­že­nih za rat­ne zlo­či­ne u Ha­gu. Tek je ne­ko­li­ko op­tu­žni­ca pred hr­vat­skim su­dom, je­dan je pra­vo­sna­žno osu­đen. Šta je za vas "Olu­ja"?
-Na­ža­lost, "Olu­ja" je za me­ne za­jed­nič­ki zlo­či­nač­ki po­du­hvat et­nič­kog či­šće­nja, tj. ostva­ri­va­nje te­ze o svo­đe­nju na tri-če­ti­ri od­sto. Me­đu­tim "Olu­je" ni­ka­da ne bi bi­lo bez do­go­vo­ra sa Be­o­gra­dom.
Je­ste li se po­sle "Olu­je" vra­ća­li u Knin?-Da, od­la­zim če­sto.(RTS)